razmak

Закон о Обавјештајно-безбједносној агенцији Босне и Херцеговине

1 ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
2 ДУЖНОСТИ И ЗАДАЦИ АГЕНЦИЈЕ
3 ВАЊСКО РУКОВОЂЕЊЕ И НАДЗОР НАД АГЕНЦИЈОМ

(а) Права и одгoворности Предсједништва Босне и Херцеговине
(б) Права и одговорности Вијећа министара
(ц) Права и одговорности предсједавајућег Вијећа министара
(д) Извршни обавјештајни одбор
(е) Парламентарни надзор
4 УНУТРАШЊЕ РУКОВОЂЕЊЕ
(а) Права и одговорности генералног директора и замјеника генералног директора
(б) Права и одговорности главног инспектора
(ц) Опште одредбе
5 ОСОБЉЕ АГЕНЦИЈЕ
(а) Запошљавање у Агенцији
(б) Права и обавезе
(ц) Неспојивост функција
(д) Оцјена рада
(е)Премјештај
(ф) Плате
(г) Остале накнаде
(х) Случајеви болести и несреће
(и) Кривични поступак и наношење штете током обављања дужности
(ј)Дисциплинска одговорност
(к) Престанак радног односа у Агенцији
(л) Службене исказнице
6 ОПЕРАТИВНИ ПРИНЦИПИ
7 МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА АГЕНЦИЈЕ
8 ПРИКУПЉАЊЕ ИНФОРМАЦИЈА
(а) Општа овлаштења
(б) Мјере тајног прикупљања информација за које је потребно одобрење генералног директора
(ц) Тајно прикупљање података за које је потребно судско овлаштење
9 УПРАВЉАЊЕ ПОДАЦИМА
10 ФИНАНСИРАЊЕ АГЕНЦИЈЕ
11 ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

 

 

На основу члана 4.4.а) Устава Босне и Херцеговине, Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине, на сједници Предсједничког дома, одржаној 22. марта 2004. године, и сједници Дома народа, одржаној 22. марта 2004. године усвојила је

ЗАКОН
О ОБАВЈЕШТАЈНО - СИГУРНОСНОЈ АГЕНЦИЈИ
БОСНЕ И ХЕЦЕГОВИНЕ


I ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим законом се оснива Обавјештајно-сигурносна агенција Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Агенција), која је одговорна за прикупљање, анализирање и дистрибуцију обавјештајних података у циљу заштите сигурности, укључујући суверенитет, територијални интегритет и уставни поредак Босне и Херцеговине. Агенција обавља свој рад у складу са одредбама Устава Босне и Херцеговине, укључујући одредбе Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода и њених протокола, те међународне уговоре и споразуме које је Босна и Херцеговина потписала или им је приступил.

Члан 2.

Агенција је цивилна обавјештајно-сигурносна институција, која ће имати статус независне административне организације Босне и Херцеговине. Агенција има статус правног лица. У састав Агенције улазе цивилне обевјештајно-сигурносне институције које су раније дјеловале у Федерацији Босне и Херцеговине (у даљем тексту Федерације) и у Републици Српској. На триторији Босне и Херцеговине не могу се оснивати нити дјеловати никакве друге цивилне обавјештајно-сигурносне структуре.

Члан 3.

Агенција има надлежност на територији цијеле Босне и Херцеговине. Сједиште Агенције је у Сарајеву. Унутрашња организација Агенције утврђује се Правилником о унутрашњој организацији којим се утврђују организационе јединице, узимајући у обзир уставну структуру Босне и Херцеговине. Правилник о унутрашњој организацији доноси генерални директор Агенције уз консултације са замјеником генералног директора и уз одобрење Вијећа министара Босне и Херцеговине (у даљем тексту:Вијеће министара).

Члан 4.

Финансијска средства за рад Агенције у цијелости се осигурава из државног буџета, у складу са законом који регулише трезор институција Босне и Херцеговине.


II ДУЖНОСТИ И ЗАДАЦИ АГЕНЦИЈЕ

Члан 5.

Агенција је одговорна за прикупљање обавјештајних података у вези са пријетњама по сигурност Босне и Херцеговине, како унутар, тако и ван Босне и Херцеговине, њихово анализирање и преношење овлаштеним дужносницима и тијелима наведеним у члану 6. став 5. овог закона, као и прикупљање, анализирање и преношење овлаштених података с циљем пружања помоћи овлаштеним службеним особама како је дефинисано законима о кривичном поступку у Босни и Херцеговини, те осталим надлежним тијелима у Босни и Херцеговини када је то потребно ради сузбијања пријетњи по сигурност Босне и Херцеговине.У смислу овог закона, под "пријетњама по сигурност Босне и Херцеговине" сматрат ће се пријетње суверенитету, територијалном интегритету, уставном поретку, основама економске стабилности Босне и Херцеговине, као и пријетње по глобалну сигурност које су штетне по Босну и Херцеговину, укључујући:
а) тероризам, укључујући међународни тероризам;
б) шпијунажа усмјерена против Босне и Херцеговине или штетна по сигурност Босне и Херцеговине на било који други начин;
ц) саботажа усмјерена против виталне националне инфраструктуре Босне и Херцеговине или на други начин усмјерене против Босне и Херцеговине;
д) Организовани криминал усмјерен против Босне и Херцеговине или штетан по сигурност Босне и Херцеговине на било који други начин;
е) трговина дрогама, оружјем и људима усмјерена против Босне и Херцеговине или штетно по сигурност Босне и Херцеговине на било који други начин;
ф) незаконита међународна производња оружја за масовно уништење, или њихових компоненти, као и материјала и уређаја који су потребни за њихову производњу;
г) незаконита трговина производима и технологијама које су под међународном контролом;
х) радње кажњиве по међународном хуманитарном праву;
и) дјела организованог насиља или застрашивања националних или вјерских група у Босни и Херцеовини.
При извршавању активности наведених у ставовима 1. и 2. овог члана, Агенција има право да користи оперативна средства и методе наведене у Поглављу 8. и Поглављу 9. овог закона.

Члан 6.

Агенција врши размјену обавјештајних података и остварује друге облике сарадње с обавјештајним и сигурносним службама у другим државама и другим страним и међународним институцијама у циљу обављања задатака наведених у ставовима 1. и 2. члана 5. овог закона, у складу с чланом 70. и 71. овог закона. Агенција користи своја оперативна средства и методе у циљу пружања заштите институцијама и објектима Босне и Херцеговине као и институцијама и објектима Федерације, Републике Српске и Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Дистрикт), те дипломатским мисијама Босне и Херцеговине у иностранству, као и приликом државних посјета и других догађаја, како то одреде предсједавајући Вијећа министара (у даљем тексту: предсједавајући) или генерални директор. Агенција није одговорна да осигура физичку заштиту за горе наведене институције и догађаје.
Агенција сарађује са Међународним кривичним трибуналом за злочине на територији бивше Југославије (у даљем тексту: Међународни трибунал), интер алиа, тако што Трибуналу доставља податке у вези са лицима која су одговорна за озбиљна кршења међународног хуманитарног права на територији бивше Југославије од 1991. године.
Агенција проводи сигурносну провјеру лица која се пријаве за посао у Агенцији, у циљу одређивања степена њихове одговорности и повјерљивости, као и оних особа које траже држављанство Босне и Херцеговине. Када је то потребно ради испуњавања својих дужности у складу са овим законом, Агенција благовремено обавјештава слиједеће званичнике и тијела о обавјештајним питањима како на властиту иницијативу тако и на њихов захтјев: Предсједништво Босне и Херцеговине (колективно) (у даљем тексту:Предсједништво), предсједавајућег Вијећа министара, министра вањских послова, министра сигурности, министра одбране, предсједнике, потпредсједнике и премијере Федерације и Републике Српске, министра унутрашњих послова Федерације и Републике Сртпске, предсједавајућег и замјенике предсједавјућег Предсједничког дома Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, предсједавајућег и замјеника предсједавјућег Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, предсједавајућег и замјеника предсједавајућег Народне скупштине Републике Српске, предсједавајућег и замјеника предсједавајућег Представничког дома Федерације, предсједавајућег и замјеника предсједавајућег Дома народа Федерације као и Сигурносно-обавјештајну комисију Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Сигурносно-обавјештајна комисија).
Информације се достављају у складу с принципима "потребно да зна", осим уколико није другачије прописано овим законом.
Агенција израђује и ставља на располагање јавности годишњи извјештај о својим циљевима, програмима и генералном тежишту својих активности, који је заснован на информацијама које нису повјерљиве.


III ВАЊСКО РУКОВОЂЕЊЕ И НАДЗОР НАД АГЕНЦИЈОМ

(а) Права и одговорности Предсједништва Босне и Херцеговине

Члан 7.

Предсједништво је одговорно да:

1. прима обавјештајне податке у складу са чланом 6. овог закона;
2. прима извјештаје предсједавајућег о питањима из надлежности предсједавајућег који ће укључити акције предузетена рјешавању проблема у Агенцији по налазу инспекције, ревизора или истраге;
3. усмјерава главног инспектора да изврши инспекцију, ревизију или истрагу, која се тиче актуелних или потенцијалних проблема у вези с радом Агенције, а које могу представљати опасност одговорностима Предсједништва;
4. прегледа и даје мишљење о извјештајима главног инспектора у складу с чланом 33. овог закона,
5. одобрава годишњу платформу обавјештајне политике, која садржи главна одређења рада Агенције у складу с међународном праксом. Платформу обавјештајне политике припрема Вијеће министара, а усваја је Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине;
6. одобрава годишњи извјештај о раду и трошковима Агенције;
7. одобрава, а по препоруци предсједавајућег, договоре између Агенције и институција стране државе, међународних асоцијација држава или њихових институција;
8. одобрава опште принципе координације и пружања помоћи између и унутар Агенције и тијела и институција Босне и Херцеговине у складу с чланом 67. овог закона. Вијеће министара припрема опште принципе координације и пружања помоћи;
9. даје процјену мишљења о кандидатима за генералног директора и замјеника генералног директора како је прописано чланом 25., а по извршеној номинацији од предсједавајућег Вијећа министара;
10. одређује листу институција и објеката који су предмет заштите, према члану 6., став 2, овог закона.
Изузетно од надлежности Предсједништва БиХ које су набројане у овом члану, предсједавајући Вијећа министара БиХ искључиво је одговоран за надзор и усмјеравање рада Агенције, које обављају на начин у складу с чланом 10. овог Закона.
У извршавању овлаштења из овог члана, сва комуникација између Предсједништва и агенције бит ће усмјерена искључиво преко предсједавајућег Вијећа министара БиХ, а Предсједништво БиХ неће, било колективно или сваки члан појединачно, давати инструкције или на било који други начин усмјеравати рад генералног директора, замјеника генералног директора или било којег упосленика Агенције, осим главног инспектора у складу са ставом 1. тачке 3. овог члана.

(б) Права и одговорности Вијећа министара

Члан 8.

Вијеће министара је надлежно да:

1. припрема годишњу платформу о сигурносно-обавјештајној политици, која садржи опште смјернице за рад Агенције у складу са међународним стандардима;
2. одобрава Правилник о унутрашњој организацији Агенције;
3. одобрава годишњи програм активности Агенције, узимајућо у обзир писмено мишљење Министарства финансија и трезора о финансијским аспектима тог програма и Министарства вањских послова БиХ из његове надлежности;
4. разматра годишњи извјештај о раду и трошковима Агенције;
5. утврђује опште принципе координације и пружања помоћи између Агенције и тијела и институција у Босни и Херцеговини, у складу с чланом 67. овог закона.

(ц) Права и одговорности предсједавајућег Вијећа министара

Члан 9.

Предсједавајућо координира активности Агенције и осигурава смјернице у погледу сигурносно-обавјештајне политике. Он надзире рад Агенције и сноси политичку одговорност за њен рад. Приликом извршавања својих дужности у складу са чланом 10. овог закона, узима у обзир ставове извршног обавјештајног одбора и Вијећа министара као цјелине.

Члан 10.

Предсједавајући Вијећа министара је надлежан да:

1. врши надзор над Агенцијом и осигурава законитост у обављању њеног рада, што укључује давање општих смјерница Агенције за извршавање задатака који спадају у дјелокруг дужности наведених у члану 5. и 6. овог закона на начин којим се унапређује ефикасност и одговорност Агенције;
2. утврђује програме развоја Агенције и доноси смјернице за њихово провођење у координацији са генералним директором;
3. доноси инструкције неопходне за проведбу овог закона;
4. сазива састанак Извршног обавјештајног одбора намјењене једанпут у сваком календарском мјесецу;
5. подноси Предсједништву и Парламентарној скупштини БиХ концизни годишњи извјештај о активностима Агенције;
6. у складу са чланом 18. овог закона, доставља Сигурносно-обавјештајној комисији извјештај у вези са питањима која су према овом закону у његовој надлежности;
7. прегледа и одобрава све захтјеве за пружање обавјештајне помоћи и одобрене захтјеве просљеђује генералном директору;
8. просљеђује генералном директору и другим надлежним субјектима захтјеве за пружање помоћи које упути Трибунал;
9. након што добије мишљење Сигурносно-обавјештајна комисија о приједлогу буџета Агенције, подноси приједлог Вијећу министара ради његовог укључивања у укупни годишњи буџет институција Босне и Херцеговине, који усваја Парламентарна скупштина;
10. задужује главном инспектора да проведе инспекцијску контролу, ревизију или истрагу о постојећем или потенцијалном проблему у Агенцији, те да предузме одговарајуће мјере у циљу отклањања уочених проблема, утврђивања одговорности и евентуалног санкционисања;
11. прегледа извјештаје главног инспектора о рјешавању жалби упућених против Агенције, а о којима је истрагу провео главни инспектор и
12. осигурава да се сигурносна провјера генералног директора , замјеника генералног директора и главног инспектора изврши прије њиховог именовања.

Члан 11.

Предсједавајући не може, било у цјелини или дјелимично, преузети одговорност генералног директора или замјеника генералног директора утврђене овим законом.
Оснива се Обавјештајно-сигурносна служба у оквиру Вијећа министара, која подноси извјештај предсједавајућем, а који предсједавајући оснива искључиво у циљу пружања помоћи предсједавајућем како би могао обављати дужности наведене у члану 10. овога закона и дјеловања у својству секретаријата извршном обавјештајном одбору. Запослени Обавјештајно-сигурносно-савјетодавне службе не могу давати упутства, нити на било који начин усмјеравати рад генералног директора, замјеника генералног директора, главног инспектора нити осталих запослених у Агенцији. На запослене у Обавјештајно-сигурносно-савјетодавној служби примјењује се Закон о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине. Њихово именовање у Обавјештајно-сигурносно-савјетодавну службу врши предсједавајући у консултацији са генералним директором. Запослени у Обавјешатајно-сигурносно-савјетодавној служби морају проћи сигурносну провјеру која се врши прије њиховог запошљавања. Након консултација са извршним обавјештајним одбором и генералним директором, предсједавајући доноси Правилник о унутрашњој организацији Обавјештајно-сигурносне-савјетодавне службе и дужностима њених запослених.
Предсједавајући може затражити од генералног директора Агенције да задужи запослене у Агенцији да пруже стручну помоћ Сигурносно-савјетодавном уреду, када то оцијени потребним.

д) Извршни обавјештајни одбор

Члан 12.

У циљу савјетодавања предсједавајући Вијећа министара у вези са његовим задацима из члана 10. овог Закона и олакшавања координације обавјештајно-сигурносних питања, предсједавајући Вијећа министара успоставља извршни обавјештајни одбор (у даљем тексту:Извршни одбор). У саставу Извршног одбора, поред предсједавајућег Вијећа министара, улазе два замјеника предсједавајућег, или два министра из Вијећа министара, тако да састав Извршног одбора у сваком случају одржава заступљеност сва три народа Босне и Херцеговине. Предсједавајући Вијећа министара предсједават ће Извршним одбором.
Извршни одбор састаје се најмање једном сваког календарског мјесеца. Предсједавајући сазива састанак Извршног одбора тако што ће обавијестити све чланове Извршног одбора о времену и мјесту, те дневном реду састанка. Чланови Извршног одбора могу предсједавајућем предложити питања која се уврштавају у дневни ред прије засједанја.
Предсједавајући припрема Пословник Извршног одбора. Пословник усваја Извршни одбор.

Члан 13.

У надлежност Извршног одбора спадају:

1. Савјетовање предсједавајућег Вијећа министара о његовим задацима из члана 10.овог закона;
2. Разматрање свих питања из надлежности Вијећа министара у вези са Обавјештајно-сигурносном агенцијом прије разматрања ових питања на засиједању Вијећа министара;
3. Рјешавање владиних и министарских интерресорних питања када се односе на обавјештајно-сигурносну област;
4. Изјашњавање о свим питањима која подноси предсједавајући, или уз његово одобрење, било који од чланова Извршног одбора.

Члан 14.

Ради извршења задатака из члана 13. Извршни одбор прегледа:

1. Извјештаје предсједавајућег у вези са питањима из надлежности предсједавајућег;
2. Извјештаје генералног директора у вези са операцијама Агенције;
3. Извјештаје главног инспектора на основу члана 33. овог закона.

Члан 15.

Обавјештајно-сигурносна-савјетодаван служба ће дјеловати у својству Секретаријата Извршног одбора.

Члан 16.

Извршном одбору ни члановима одбора није допуштено доносити упутства или на други начин усмјеравати рад генералног директора, замјеника генералног директора, главног инспектора или других запосленика Агенције.

Члан 17.

Чланови Извршног одбора ће се обавезати завјетом тајности у погледу података о службеним, војним или државним тајнама које су остварили увид у својству чланова. Ова обавеза остаје на снази и након окончања њиховог чланства у Одбору.

(е) Парламентарни надзор

Члан 18.

Предсједнички дом и Дом народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине заједнички оснивају Сигурносно-обавјештајну комисију за надзор над Агенцијом. Сигурносно-обавјештајна комисија састоји се од дванаест (12) чланова по шест из сваког дома. Кандидати који су предложени за чланство у Комисији пролазе сигурносну провјеру коју врши Агенција. У случају када Агенција одбија да изда сигурносну дозволу кандидату, колегији Парламентарне скупштине могу да захтијевају од Агенције да поново размотри ту одлуку уколико постоје основани разлози за испитивање њене оправданости. Уколико Агенција потврди првобитну одлуку да не изда сигурносну дозволу, Колегији ће размотрити да ли ће се доставити име другог кандидата или ће потврдити првобитног.
На челу Комисије налази се предсједавајући који је изабран из реда чланова Комисије и он мора бити члан странке заступљене у једном од домова Парламентарне скупштине БиХ која није дио владајуће коалиције. Чланови Комисије се кандидују у складу са принципима процедуралне заступљености политичких странака у Предсједничком дому. У Комисији су заступљена сва три конститутивна народа.

Члан 19.

Комисија одржава сједнице најмање два пута годишње. Предсједавајући Комисије сазива сједнице на своју иницијативу, а на писмени захтјев најмање седам (7) чланова ће обавезно и одмах сазвати сједницу Комисије у складу с Пословником. Сједнице Комисије су затворене за јавност осим уколико Комисија не одлучи другачије.
Сигурносно-обавјештајна комисија је надлежна да:

1. врши надзор над законитошћу рада Агенције;
2. одржава расправе о именовању генералног директора и замјеника генералног директора Агенције и даје мишљење о том именовању;
3. разматра извјештаје предсједавајућег о питањима из његове надлежности, укључујући мјере преузете у циљу рјешавања свих проблема у Агенцији утврђених приликом провођења инспекцијске контроле, ревизије или истраге;
4. разматра извјештаје генералног директора о раду и трошковима Агенције, те посебно анализира начин трошења буџетских средстава;
5. разматра извјештаје главног инспектора, у складу са чланом 33. овог закона;
6. затражи од запослених у Агенцији да, путем предсједавајућег осигурају стручне савјете када је потребно у циљу вршења функције надзора;
7. даје мишљење о детаљном приједлогу буџета Агенције;
8. проводи истрагу о раду Агенције, у складу с чланом 20. овог закона.

Члан 20.

Уколико Сигурносно-обавјештајна комисија има основане сумње да Агенција обавља своје дужности на незаконит начин, Комисија може провести истрагу током које може испитивати запослене у Агенцији те имати приступ релевантној документацији Агенције. Уколико Сигурносно-обавјештајна комисија утврди да је рад Агенције незаконит, Комисија може позвати предсједавајућег, односно генералног директора да преузме потребне мјере и покрене испитивање одговорности. Предсједавајући, односно генерални директор је обавезан да обавијести Сигурносно-обавјештајну комисију о резултатима тог испитивања. У извршавању својих функција, Сигурносно-обавјештајна комисија може од предсједавајућег, генералног директора, сваког запосленог у Агенцији или Обавјештајно-сигурносно-савјетодавној служби тражити информације о раду Агенције. Сигурносно-обавјештајна комисија може такође наредити предсједавајућем, односно генералном директору да изађе пред Комисију и дају усмени извјештај о активностима Агенције. Особе из претходног става имају законску обавезу да Комисији пруже све тражене информације, изузев информација наведених у члану 21. став 1. овог закона.

Члан 21.

Током праламентарног надзора који врши Сигурносно-обавјештајна комисија, обавеза редсједавајућег и генералног директора да пруже податке не подразумијева одавање информација, изузимајући став 2. овог члана, чије би откривање угрозило виталне националне сигурносне интересе који су везани за заштиту извора и метода у конкретном случају.
Током истраге коју проводи Сигурносно-обавјештајна комисија о активностима Агенције за коју се сумња да је незаконита, Сигурносно-обавјештајна комисија може, уз пристанак најмање седам (7) својих чланова, обавезати предсједавајућег и генералног директора да пруже информације чије би познавање било од суштинске важности за вршење надзора над законитошћу рада Агенције. Информацје прикупљене током овог поступка могу се користити само у поступку Сигурносно-обавјештајне комисије.

Члан 22.

Чланови Сигурносно.обавјештајне комисије су под обавезом чувања тајности информација које се тичу службених тајни, а у које су имали увид у својству чланова Комисије. Ова обавеза остаје на снази и након престанка њиховог чластва у Комисији. Када то оцијени потребним за заштиту јавног интереса, Комисија може одлучити да ослободи обавезе чувања тајне. Та одлука захтијева сагласност најмање осам (8) чланова Комисије.


Члан 23.

Сигурносно-обавјештајна комисија утврђује процедуре у писменој форми у циљу спречавања неовлаштеног откривања свих повјерљивих информација које се достављају Комисији. Ове процедуре су утврђене уз консултације са генералним директором. Ниједан службеник Комисије или Парламентарне скупштине не може добити приступ ниједном повјерљивом податку осим уколико:

1. се та особа није у писменој форми и под заклетвом обавезала на поштивање сигурносних правила Комисије како током тако и по престанку радног односа у Комисији или Парламентарној скупштини; и
2. та особа није прошла сигурносну провјеру и добило дозволу како је утврдила Комисија у консултацији са генералним директором Агенције.

IV УНУТРАШЊЕ РУКОВОЂЕЊЕ И КОТРОЛА

(а) Права и одговорности генералног директора и замјеника генералног директора

Члан 24.


Агеницјом руководи генерални дирекотр. Агенција ће имати и замјеника генералног дирекотра. У рокувођењу Агенцијом, генералном директору и замјенику генералног директора помажу директори који руководе организационим јединицама, као и савјетници, у складу са Правилником о унутрашњој организацији.

Члан 25.

Генералног директора и замјеника генералног директора именује и разрјешава дужности Вијеће министара, на приједлог предсједавајућег и у консултацијама са члановима Предсједништва, Извршног одбора и Сигурносно-обавјештајне комисије.
Генерални директор може предложити предсједавајућем да Вијеће министара разријеши дужности замјеника генералног директора.
Именовање генералног директора и замјеника генералног директора се врши на основу показане професионалности и искуства стеченог на обавјештајно-сигурносним пословима и провођењу закона, а не на осноу политичке припадности. Тражено искуство не може бити искључиво стечено на позицији до којих се долази политичким именовањем.

Члан 26.

Генерални директор и замјеник генералног директора се именује на мандат од четири године који се може обновити једанпут.
Генерални директор и замјеник генералног директора могу прије истека мандата бити разријешени дужности ако то сами траже, уколико трајно изгубе способност за обављање својих дужности, уколико не проводе одлуке Вијећа министара којима се усмјерава рад Агенције, уколико не раде у складу са важећим законима или прописима, уколико не проводе мјере за надзор над радом Агенције, у случају да је против њих покренут кривични поступак због кривичног дјела злоупотребе положаја или откривања државне, војне или службене тајне, или ако је против њих изречена правосудна казна затвора због почињеног кривичног дјела које их чини недостојним обављања тих дужности.

Члан 27.

Генерални директор је одговоран за професионално, законито и благовремено извјештавање активности Агенције.
Генерални директор Агенције има сљедећа права и дужности:

1. да организује, одобрава и надзире све активности Агенције у складу са овим законом, као и другим важећим законским прописима;
2. да руководи аналитичким, техничким и административним активностима Агенције, операцијама партнерске сарадње, као и вањским операцијама Агенције;
3. да директно подноси извјештаје и да се редовно консултује са предсједавајућим у вези с радом Агенције, и да одговори на захтјеве за пружање обавјештајне помоћи које му прослиједи предсједавајући како је прописано у члану 10. овог закона;
4. да подноси редовне извјештаје Извршном обавјештајном одбору о раду Агенције;
5. да реализује опште смјернице које му достави предсједавајући;
6. да врши расподјелу задатака по организационим јединицама Агенције;
7. да путем предсједавајућег осигура одобрење и подршку од министра вањских послова за активности које могу озбиљно утицати на вањску политику Босне и Херцеговине;
8. да званичницима наведеним у члану 6. овог зЗакона доставља информације и активностима које спадају у послове и задатке Агенције;
9. да штити слиједеће од неовлаштеног откривања: обавјештајне изворе, намјере и операције, особа које прикупљају податке, средства и методе прикупљања, контакте, прикупљене информације и сазнања, као и информације и средства добијена од страних влада, обавјештајних и сигурносних служби или других организација;
10. да уз употребу одговарајућих средстава осигура заштиту и сигурност објеката Агенције, њене имовине и запослених;
11. припреми годишњи буџет Агенције, у консултацији са предсједавајућим и да осигура законит утрошак свих средстава која су Агенцији додијељена из државног буџета;
12. подноси извјештај Сигурносно-обавјештајној комисији о начину трошења буџетских средстава и расположивих средстава;
13. да припрема извјештаје који су утврђени овим законом, као и да предлаже планове и програме Агенције, укључујући годишњи План активности и Извјештај о активностима;
14. да закључује уговоре са физичким и правним особама и институцијама о извршавању задатака који спадају у надлежност Агенције;
15. да покреће иницијативу и закључује Меморандуме о разумијевању са осталим институцијама и тијелима у складу са Чланом 67. овог закона;
16. задужује запослене у Агенцији да пружају помоћ Извршном обавјештајном одбору као и Обавјештајно-сигурносно-савјетодавној служби из члана 11. став 2. овог закона;
17. да задужи главног инспектора да проведе инспекцијску контролу, ревизију или истрагу у вези са стварним или потенцијалним проблемима у Агенцији;
18. да осигура да су запослени у Агенцији упознати са етичким кодексом и осталим релевантним унутрашњим правилницима, прописима и инструкцијама и
19. да одговори на жалбе које подносе лица у складу са чланом 68. овог закона.

Члан 28.

Генерални директор је одговоран за доношење, поред осталог, сљедећих правилника, прописа и инструкција:

а) Етички кодекс,
б) План о сигурности података,
ц) Правилник о класификацији података и укидању категорије повјерљивости података,
д) Правилник о поступку сигурносних провјера,
е) Правилник о заштити тајних података и похрањивању података,
ф) Прописи о дистрибуцији података,
г) Правилник о ангажовању, третману и плаћању сарадника,
х)Правилник о употреби, одржавању и кориштењу специјалних и техничко оперативних средстава,
и) Правилник о ношењу и употреби ватреног оружја,
ј) Правилник о раду,
к) Правилник о платама,
л) Правилник о унутрашњем осигурању,
м) Правилник о дисциплинском поступку,
н) Правилник о запошљавању у иностранству,
о) Правилник о основним и општим звањима запослених у Агенцији,
п) Правилник о сарадњи са тијелима и институцијама у Босни и Херцеговини,
р)Правилник о закључивању Меморандума о разумијевању са тијелима и институцијама у Босни и Херцеговини,
с) Правилник о сарадњи са међународним тијелима и размјени обавјештајних података,
т) Правилник о официрима за везу и
ћ) Правилник о службеним исказницама.

Члан 29.

Замјеник генералног директора Агенције руководи оперативним активностима организационих јединица Агенције под надзором генералног директора.

Члан 30.

Уколико генерални директор није у могућности да обавља дужности из овог закона, замјеник генералног директора обавља дужности генералног директора.

Члан 31.

У извршавању својих дужности, генерални директор и замјеник генералног директора осигуравају да информације које прикупи и произведе Агенција буде благовремене, релевантне, тачне, поуздане, објективне и независне од свих политичких утицаја. Генерални директор и замјеник генералног директора обављају своје дужности тако да се постигне одговарајућа равнотежа између прикупљања информација које су битне за сигурност Босне и Херцеговине и заштите интереса.


(б) Права и одговорности главног инспектора

Члан 32.

Главног инспектора именује и разрјешава дужности Вијеће министара на приједлог предсједавајућег и његових замјеника.
Главни инспектор се именује на мандат од четири године, који се може једанпут обновити.
Главни инспектор може бити разријешен дужности прије истека мандата на лични захтјев, уколико трајно изгуби способност за обављање својих дужности, уколико не ради у складу са важећим законима и прописима, уколико не проводи мјере надзора над радом Агенције, уколико је против њега покренут кривични поступак због кривичног дјела злоупотребе положаја или откривања државне, војне или службене тајне, уколико је правоснажно осуђен на казну затвора због почињеног кривичног дјела које га чини недостојним обављања тих дужности, уколико не проводи инспекцијску контролу, ревизију или истрагу благовремено и на законит начин.

Члан 33.

Главни инспектор је одговоран да осигура функцију унутрашње контроле Агенције тако што:

1. Анализира активности Агенције како би осигурао да се проводе у складу са важећим законима и прописима, као и Правилником о унутрашњој организацији Агенције;
2. Проводи истраге о жалбама у вези са активностима Агенције на захтјев предсједавајућег, Извршног одбора, Сигурносно-обавјештајне комисије, генералног директора или директно на захтјев оштећених страна;
3. Покреће инспекцијску контролу, ревизију и истрагу на властиту иницијативу када то сматра потребним;
4. Пружа помоћ Омбудсмену Босне и Херцеговине у провођењу истраге које су покренуте по жалбама или по службеној дужности;
5. Када сматра потребним, проводи истраге по жалбама које упуте особе из Босне и Херцеговине у складу са чланом 68. овог закона;
6. Сваких шест (6) мјесеци подноси извјештај Сигурносно-обавјештајној комисији о основаним жалбама поднесеним против Агенције, као и о њиховом статусу. О посебно важним питањима извјештај се одмах подноси Сигурносно-обавјештајној комисији;
7. Редовно и благовремено информише предсједавајућег, Извршни одбор, генералног директора и замјеника генералног директора о питањима из овог члана и
8. Даје препоруке генералном директору и замјенику генералног директора за рјешавање жалбиподнесених против Агенције или проблема унутар Агенције, те утврђује да ли су те препоруке испоштоване.

Члан 34.

Генерални директор, уз сагласност главног инспектора, доноси одлуку о распоређивању запослених Агенције на радно мјесто у уреду главног инспектора.

Члан 35.

Након што о томе обавијести генералног директора, главни инспектор може испитивати запослене у Агенцији и има приступ просторијама и подацима Агенције када је то потрбно у циљу провођења унутрашње истраге, инспекцијске котроле или ревизије.
При извршавању својих активности из овог закона, главни инспектор узима у обзир потребу чувања тајности и сигурности података које је Агенција прикупљала и похранила.

(ц) Опште одредбе

Члан 36.

Генерални директор, замјеник генералног директора и главни инспектор именовани према одредбама из овог Поглавља подлијежу сљедећим ограничењима:

А) на њих се примјењује Закон о сукобу интереса у државним институцијама Босне и Херцеговине;
Б) не могу бити именовани из реда активних војних лица и
Ц) не могу бити чланови политичке странке.
Генерални директор, замјеник генералног директора и главни инспектор морају бити именовани само на једну од сљедећих функција: генералног директора, замјеника генералног директора и главног инспектора.


V ОСОБЉЕ АГЕНЦИЈЕ

(а) Запошљавање у Агенцији

Члан 37.

Одредбе Закона о државној служби у институцијама Босне и Херцеговине не примјењују се на запослене у Агенцији.
У случајевима када права и обавезе запослених и радни односи нису регулисани овим Законом, примјењују се одговарајући закони и прописи Босне и Херцеговине о радним односима.
Структура запослених у Агенцији генерално одржава националну структуру становништва Босне и Херцеговине према посљедњем попису становништва.
За пријем у радни однос у Агенцији није обавезан јавни конкурс.
Правилником о унутрашњој организацији утврђују се услови за свако радно мјесто у Агенцији, као и посебни услови за запошљавање у Агенцији.

Члан 38.

Као изузетак од члана 37. овог закона, одређена радна мјеста у Агенцији могу бити попуњена путем јавног конкурса. У Правилнику о унутрашњој организацји набројана су радна мјеста која су предмет јавног конкурса.. Та мјеста се попуњавају према процедури у овом члану и члану 39. овог закона.
Јавни конкурс за попуну упражњених мјеста у Агенцији с описом упражњених радних мјеста и општим условима објављују се у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине" и у најмање једном од дневних листова који се дистрибуирају у цијелој Босни и Херцеговини.

Члан 39.

Вијеће министара оснива Комисију за провјеру, коју чине представници Обавјештајно-сигурносно-савјетодавне службе и представници Министарства сигурности, који ће вршити преглед пријава и обавља разговор с кандидатима за пријем у службу.
Након завршетка разговора Комисија за провјеру доставља генералном директору и замјенику на даље разматрање листу кандидата коју истовремено доставља и Сигурносно-обавјештајној комисији. Генерални директор именује оног кандидата који је први на листи и којег је препоручила већина чланова конкурсне комисије. Уколико овај кандидат не може бити именован из оправданих разлога и уз аргументоване доказе, у разматрање се узимају остали кандидати са листе редослиједом којим су наведени. Агенција чува ове записнике у вези с поступком одабира, укључујући и копију расписаног конкурса и примљене пријаве.

Члан 40.

Особа која жели ступити у радни однос у Агенцији мора испуњавати сљедеће услове, и то:

А) да је држављанин Босне и Херцеговине;
Б)да је старије од 18 горина;
Ц)да посједује одговарајућу школску и стручну спрему утврђену Правилником о унутрашњој организацији;
Д) да је здравствено способно за обављање одређених послова предвиђених за ово радно мјесто;
Е) да има регулисану војну обавезу;
Ф) да три године прије дана пријављивања за рано мјесто у Агенцији није отпуштано из државне службе као резултат дисциплинске мјере на било којем нивоу власти у Босни и Херцеговини;
Г) да посједује увјерење о некажњавању и да се против њега не води кривични поступак и
Х) да се на њега не односи члан 9.1. Устава Босне и Херцеговине.

Особе које желе ступити у радни однос у Агенцији морају испуњавати и сигурносне увјете које се утврђују путем сигурносне провјере. Сигурносна провјера се проводи уз пристанак особе о којој је ријеч, и ракођер укључује особе са којима та особа живи у заједничком домаћинству уз њихов пристанак, уколико се ради о пунољетној особи.
Уколико кандидат не пристане на ове сигурносне провјере, не може бити примљен у радни однос у Агенцију.
Обим и начин провођења сигурносних провјера утврдиће се Правилником о поступку провођења сигурносних провјера којег доноси генерали директор. Особа која жели ступити у радни однос у Агенцији, поред општих услова за пријем у Агенцију мора испуњавати и посебне услове за пријем и распоређивање на поједине послове (одређене школска спрема и струка, радни стаж, посебне стручне вјештине и знања, посебна здравствена способност и др.) прописане правилником о унутрашњој организацији Агенције.Уколико нека особа није примљена на рад у Агенцију јер не испуњава горе наведене услове или уколико постоје препреке за његов пријем, Агенција није дужна образложити зашто та особа није примљена у службу.

Члан 41.

Коначну одлуку о запошљавању и о распоређивању на радно мјесто доноси генерални директор Агенције, осим уколико овим законом није другачије прописано.

(б) Права и обавезе

Члан 42.

Запослени у Агенцији извршавају задатке на које су распоређени у складу са овим и другим релевантним законима и прописима уз поштивање принципа садржаних у Уставу Босне и Херцеговине.
Запослени сносе личну одговорност за часно извршавање задатака Агенције, како је то утврђено овим законом и другим релевантним документима о политици Агенције.
Уколико запослени сматра да је примио незакониту наредбу, своју забринутост у погледу незаконитости саопштава наредбодавцу. У случајевима када наредбодавац понови наредбу, запослени тражи писмену потврду те наредбе.
Уколико запослени и даље има одређене резерве, прослијеђује наредбу руководиоцу наредбодавца и о томе обавјештава главног инспектора.
Запослени може да одбије извршење наредбе за коју оправдано сматра да представља кривично дјело према кривичним законима Босне и Херцеговине. Због предузимања радње из претходног става, запослени не може бити дисциплински кажњен, осим уколико главни инспектор ту радњу не сматра неоснованом. Уколико запослени у Агенцији сматра да је Агенција или запослени у Агенцији прекршио или крши релевантни закон, прописе или политику, о томе мора обавијестити главног инспектора.

Члан 43.

Када им то руководилац нареди, запослени у Агенцији су дужни да своје задатке обављају и послије редовног радног времена, уколико руководилац сматра то неопходним за успјешно и благовремено обављање послова Агенције. За рад из претходног става овог члана запосленим у Агенцији припада право на новчану надокнаду или им се одређују слободни дани, у складу са Правилником о раду Агенције.

Члан 44.

Запослени имају право:

А) на стални радни однос до стицања услова за пензију, изузев оних лица која су запослена по уговору о дјелу;
Б) на одсуство у складу са Правилнком о раду Агенције, као и на наставак рада на истом или сличном радном мјесту по истеку одсуства;
Ц)да буду награђени за извршавање дужности и задатака како је утврђено овим законом;
Д) да примају плату и накнаду у складу са овим законом ;
Е) на напредак у каријери и стручно усавршавање, путем обуке и на друге начине;
Ф) на заштиту свог физичког и моралног интегритета од стране државе током обављања службених дужности;
Г) да се руководиоци према њима односе поштујући људско достојанство и
Х) да осноју или да се учлане у синдикат или професионално удружење у складу са законом , с тим да то не представља обавезу.
Запослени у Агенцији имају право да се према њима поступа на поштен и праведан начин у свим аспектима кадровске политике, без обзира на њихово национално, социјално поријекло, ентитетско држављанство, пребивалиште, вјероисповјест, политичка и друга увјерења, спол, расу, рођење, брачни статус, старосну доб, имовинско стање, хендикепирност или други статус.

(ц) Неспојивост функција

Члан 45.

Запослени не могу билти члаови политичких странака, примати инструкције од политичких странака, нити обављати било какву додатну активност за коју се плаћа накнада или другу јавну или професионалну дужност која је неспојива са радом у Агенцији.
Изузетно, запослени који жели обављати додатну активност за коју се плаћа накнада или другу јавну или професионалну дужност, мора за то тражити одобрење од генералног директора. Одобрење се неће дати у случајевима када таква активнсот није у складу са радом Агенције или може довести до злоупотребе информација које је Агенција прикупила. Изузетно од одредбе члана 44. став 1 (х) овог закона, запослени немају право на штрајк нити било какав други облик колективне обуставе рада.
Запослени не смију без сагласности генералног директора јавно иступати или коментирати рад Агенције, или пружати неовлаштеним лицима информације у вези са подацима, документацијом, контактима, намјерама, сазнањима или особљем Агенције.
Запослени морају бити непристрасни, а нарочито:

А) морају избјегавати активности или пропусте у вршењу своје професионалне дужности који крше или су неспојиви са дужностима утврђеним овим законом и
Б) не могу тражити или прихватити за себе или своје сроднике било какву добит, корист, накнаду у новцу,услугама и слично, осим оних дозвољених овим законом.
Запослени у Агенцији не смију користити некретнину у својини избјеглице или расељеног лица нити стана за који је избјеглица или расељено лице поднијело захтјев за поврат станарског права, нити користити стан који је законски одређен да буде кориштен као алтернативни смјештај. Повреда одредаба овог члана представља разлог за суспензију, отказ односно престанак радног односа у складу са овим законом.

(д) Оцјена рада

Члан 46.

Оцјена рада запослених подразумијева праћење и оцјену радног учинка за вријеме трајања службе. Оцјена радног учинка врши непосредни руководилац запосленог. Запослени у Агенцији консултују се са својим непосредним руководиоцем у вези са својим радом најмање једанпут годишње. Резултат постигнут током обављања функција за период извјештавања оцијенит ће се сљедећим оцјенама: не задовољава, задовољава, успјешан, изузетно успјешан, што ће се детаљније одредити подзаконским актом којег доноси генерални директор.

(е) Премјештај

Члан 47.

Ради потребе обављања послова запослеи у Агенцији могу привремено или трајно бити премјештени у другу организациону јединицу Агенције, изван мјеста прбивалишта. Премјештај до једне године сматра се привременим премјештајем. Трајни премјештај је могућ само уз сагласност запосленог Агенције.
Жалба против рјешења о премјештају не одгођава извршење. Механизам за рјешавање жалби бит ће утврђен унутрашњим прописима којег доноси генерални директор.

Члан 48.

Запослени у Агенцији који привремено или трајно раде на другом радном мјесту које је удаљено 60 и више од 60 километара од њиховог сталног мјеста боравка имају право на:

А) плату која је у висини плата коју су примили на претходном радном мјесту, уколико је плата на ранијем радном мјесту повољнија;
Б) накнаду за трошкове одвојеног живота и
Ц) накнаду за одговарајући смјештај.

Члан 49.

Запослени се може распоређивати на рад у иноземство у оквиру редовних дужности, или у оквиру сарадње са страном обавјештајном службом, или у оквиру сарадње с агенцијом или институцијом стране државе, међународне организације држава или једне од њених институција, када је то неопходно за успјешан и ефикасан рад Агенције.
Генерални директор Агенције доноси пропис којм се уређују права, обавезе и одговорности запослених у Агенцији који су премјештени на рад у иноземство.

(ф) Плате

Члан 50.

Почетна основица за обрачун плата и коефицијенти платних разреда запослених у Агенцији утврђују се одлуком Вијећа министара у складу са овим законом.

Члан 51.

Плата се утврђује тако што се основица наведена у члану 50. овог закона множи са коефицијентом платног разреда. Плата се увећава за 0,5 за сваку годину навршеног радног стажа, а највише до 20 %.

Члан 52.

Запосленик у Агеницији, поред плате утврђене према одредбама члана 51. овог закона, имају право на додатак на плату за посебне услове рада и опасности, те одговорности у обављању послова. Додатак на плату из става1. овог члана утврђује Вијеће министара у износу највише до 40 % од плате запосленог.

(г) Остале накнаде

Члан 53.

Запослени имају право накнаде за следеће:

А) трошкове превоза на посао и с посла;
Б) топли оброк;
Ц) регрес за годишњи одмор
Д) финансијски помоћ у случају смрти запосленог или члана његове уже породице;
Е) трошкове образовања у вези са стручним усавршавањем;
Ф) јубиларне награде;
Г) отпремнину при одласку у пензију.

Члан 54.

Запослени имају право на накнаду трошкова у вези са службеним путовањем (дневнице, трошкови превоза и слично).

Члан 55.

У случају разрјешења са дужности насталог услијед вишка радне снаге, разријешени запослени има право на отпремнину у висини његове плате у посљедњих шест мјесеци прије престанка радног односа.
Отпремнина наведена у ставу 1. овог члана покрива период од 12 мјесеци код запослених у Агенцији који имају најмање 15 година радног стажа.

(х) Случајеви болести и несреће

Члан 56.

Запослени који је одлуком надлежне здравствене комисије проглашен неспособним за обављање послова на које је распоређен, због озљене или обољења које је наступило током извршавања оперативних задатака, распоређује се на друге послове које може обављати, с тим да задржава плату и друга права из радног односа. За случају да се не може распоредити на друго радно мјесто унутар Агенције, запослени задржава плату и друга права из радног односа до доношења коначног рјешења о праву на пензију. Запослени који у току извршавања својих задатака или у вези са њима, изгуби живот сахраниће се у мјесту које одреди његова породица, а трошкове сахране сноси Агенција. У случају из става 2. овог члана породица запосленог има право на једнократну новчану помоћ у висини његове посљедње исплаћене мјесечне нето плате увећане шест пута.

(и) Кривични поступак и наношење штете током обављања дужности

Члан 57.

Ако је против запосленог у Агенцији покренут кривични поступак због радњи почињених у обављању службених задатака, Агенција исто осигурава адвокатску или другу правну помоћ, осим ако је запослени поступио изван својих овлаштења или је иста злоупотребио.
Под условима из става 1. овог члана Агенција осигурава правну помоћ запосленом у Агенцији и након што је истом престао радни однос у Агенцији, осим у случајевима када запослени на други начин има право на једнаку правну помоћ.

Члан 58.

Босна и Херцеговина одговорна је за штету коју физичким и правнил лицима нанесу запослени у Агенцији за вријеме обављања својих послова и задатака, или у вези с обављањем задатака Агенције, у складу са овим законом.
Босна и Херцеговина има право да од запосленог у Агенцији за кога се утврди да је одговоран за настанак штете из става 1. овог члана, тражи поврат износа исплаћеног трећим особама, уколико је настала штета проузрокована крајњим немаром или намјерним или неовлаштеним дјеловањем запосленог.

(ј) Дисциплинска одговорност

Члан 59.

Запослени се могу сматрати одговорним због кршења службених дужности утврђених овим законом.
Под "повредом службених дужности" подразумијева се:
- предузимање радњи које су дефинисане као кривично дјело против службене дужности или друго кривично дјело односно прекршај, који се наноси штета угледу Агенције,
- одавање државне, војне или службене тајне у супротности са важећим законима и прописима,
- злоупотребе и прекорачења овлаштења,
- неизвршавање законитих наређења непосредног руководиоца,
- предузимање радњи које могу омести или спријечити грађане или друга лица у остваривању права према овом и другим релевантним законима,
- узроковање веће материјалне штете током рада намјерно или из крајње непажње
- неоправдан изостанак са посла
- неблаговремено и неуредно извршавање повјерених послова и задатака
- повреда етичког кодекса.
Неће се сматрати да дисциплинска одговорност из овог члана подразумијева ослобађање од кривичне одговорности која се предвиђа у тим случајевима.
Процедура којом се утврђује дисциплинска одговорност прецизирана је Правилнико о унутрашњој организацији који доноси генерални директор.

(к) Предстанак радног односа у Агенцији

Члан 60.

Запосленом у Агенцији престаје радни однос у сљедећим случајевима:

А) добровољно иступање из Агенције,
Б) истицање уговора, уколико је заснован уговорни однос,
Ц) испуњавање законски прописане старосне доби за пензионисање,
Д)трајна неспособност да обавља радне дужности због здравственог стања, под условима да стање запосленог не дозвољава да буде премјештен на друго одговарајуће радно мјесто унутар Агенције,
Е) губитак држављанства Босне и Херцеговине,
Ф) стицања држављанства друге државе супротну Уставу Босне и Херцеговине и њеним законима,
Г) вишак радне снаге,
Х) двије узастопне незадовољавајуће оцјене радног учинка,
И) ако је осуђен за кривично дјело за које је предвиђена затворска казна у трајању дужем од шест мјесеци,
Ј) на основу изречене дисциплинске мјере отпуштања из Агенције.

(л) Службене исказнице

Члан 61.

Запосленим се дају службене исказнице чија се врста, облик и садржај одређују посебним прописима који доноси генерални директор Агенције.


VI ОПЕРАТИВНИ ПРИНЦИПИ

Члан 63.


Агенција нема овласти да физички присили на сарадњу нити овласти за хапшење.


Члан 64.

Агенција се не може бавити војним активностима нити увозом, извозом, транзитом или посредовањем продаје оружја или војне опреме.

Члан 65.

Унутрашња организација и детаљна оперативна правила Агенције, као и структура субординације и наређивања, утврђују се на тај начин да се увијек може утврдити индивидуалност.

Члан 66.

Генерални директор може овластити запослене да носе оружје током извршавања дужности прикупљања обавјештајних података уколико постоји сумња да је угрожен живот или сигурност запослених или других особа. Оружје се може користити и употребити само у ножној одбрани. Услови и начини кориштења ватреног оружја регулишу се Правилником о ношењу и употреби ватреног оружја којег доноси генерални директор, а одобрава предсједавајући и министар сигурности.

Члан 67.

Агенција и друга тијела и институције Босне и Херцеговине, укључујући, али не ограничавајући се на, Државну граничну службу, СИПА-у, ентитетска и кантонална министарства унутрашњих послова, пореске и царинске органе, Финансијску полицију, тијела Интерпола за везу, уреда за сарадњу са Међународним трибуналом и војне обавјештајно сигурносне структуре, обавезни су међусобно сарађивати и помагати једни другима у обављању својих дужности и да координирају активности у оквиру њихових надлежности, у складу са законима и прописима везаним за заштиту извора, метода и осталих повјерљивих информација.
Генерални директор може, уз одобрење предсједавајућег, са институцијама Босне и Херцеговине договорити пружање тајне обавјештајне помоћи.
Генерални директор може, уз одобрење предсједавајућег и министра вањских послова, распоредити запослене у Агенцији да служе као официри за везу у амбасадама Босне и Херцеговине у иностранству, када то буде потребно ради испуњавања дужности Агенције у складу са овим законом.

Члан 68.

Особе које сматрају да су њихова права нарушена радњама или прописима Агеније могу се обратити надлежном суду.
Свака особа у Босни и Херцеговини може поднијети жалбу генералном директору у вези са радњама Агенције.

Члан 69.

Агенција не може тајним средствима и методама прикупити обавјештајне податке о међународним организацијама или недомаћим тијелима која су основано у складу са Оквирним сапоразумом за мир у Босни и Херцеговини, осим у циљу спречавања пријетњи усмјерених према тим организацијама и тијелима. Генерални директор дужан је обавијестити шефове поменутих организација и тијела о свим таквим пријетњама као и Извршни обавјештајни одбор.


VII МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА АГЕНЦИЈЕ

Члан 70.

У циљу испуњавања својих дужности у складу са овим законом, Агенција може, уз одобрење предсједавајућег, закључивати споразуме са сигурносним и обавјештајним агенцијама страних земања. У циљу испуњавања својих дужности у складу са овим законом, Агенција такође може, уз одобрење предсједавајућег, након његове консултације са министром вањских послова Босне и Херцеговине, закључивати споразуме са институцијом стране државе, или неком међународном организацијом државе или неком њеном институцијом.
Предсједавајући имформише Сигурносно-обавјештајну комисију о постојању таквих споразума. На основу међународних споразума, Агенција може сарађивати са страним сигурносним и другим одговорајућим службама у сврху размјене података, заједничког обављања активности које спадају у надлежност рада Агенције, и у циљу успостављања техничке и образовне сарадње.

Члан 71.

Агенција може страним обавјештајним и другим одговарајућим службама доставити податке о грађанима Босне и Херцеговине само на основу информација да грађанин представља опасност по сигурност Босне и Херцеговине, државе приматеља тражених података, или опасност ширих размјера по регионалну и глобалну сигурност.
Агенција не може доставити податке везане за грађане у складу са претходним ставом осим уколико нема основане гаранције да ће прималац података осигурати једнак ниво заштите коју су ти подаци имали у Босни и Херцеговини.


VIII ПРИКУПЉАЊЕ ИНФОРМАЦИЈА

(а) Општа овлаштења

Члан 72.

Агенција је овлаштена да прикупља, анализира, чува и дистрибуира обавјештајне податке надлежним тијелима унутар Босне и Херцеговине на начин који је у складу са Уставом Босне и Херцеговине, овим законом и другим релевантним државним законима.


Члан 73.

Агенција може прикупљати само оне информације за које се оправдано може претпоставити да су потребне за обављање њених дужности набројаних у члановима 5. и 6. овог закона.


Члан 74.

Током истраге чије је провођење одборио генерални директор Агенције, Агенција има овлаштење да прикупља информације:

А) из свих јавно расположивих извора;
Б) од гругих тијела и институција у Босни и Херцеговини, које су дужне да удовоље захтјевима Агенције осим у случајевима када им је то изричито забрањено законом;
Ц) мјерама физичког праћења на јавним мјестима (тј. намјенско и систематско посматрање и циљем прикупљања информација о конкретним питањима која се тичу особа или објеката за које се основано сматра да су укључени у било које активности или у припреме активности које спадају у дјелокруг одговорности Агенције);
Д) мјерама праћења на мјестима која немају јавни карактер, с тим да су испуњени услови утврђени у члановима 77. и 78. овог закона;
Е) мјерама претреса покретне и непокретне имовине, с тим да су испуњени услови из чланова 77. и 78. овог закона; и
Ф) мјерама праћења електронских медија с тим да су испуњени услови из члана 77. и 78. овог закона; и
Г) употребом других извора за које се вјерује да би могли осигурати информације које су потребне Агенцији, с тим у вези да су испуњени услови из члана 75. овог закона.

Члан 75.

Сарадња са Агенцијом, у складу са чланом 74, тачка г) овог закона, је да добровољној основи. Уколико се морају узети лични подаци о особи која пружа информације, та особа мора бити о томе обавијештена прије него што Агенција узме његову изјаву. Такво обавјештавање може бити ускраћено само због општег јавног интереса који спада у дјелокруг одговорности Агенције.

(б) Мјере тајног прикупљања информација за које је потребно одобрење генералног директора

Члан 76.

Када генерални директор сматра неопходним у циљу испуњавања дужности Агенције утврђених овим законом, Агенција може:

А) прикупљати информације држећи у тајности разлоге за прикупљање информација због њихове сигурносне природе;
Б) успоставити тајне контакте с физичким особама;
Ц) успоставити и користити информационе системе који унапређују прикупљање података;
Д) користити облике оперативних обмана који не узрокују физичке повреде нити нарушавају здравље;
Е) припремати и користити тајне документе за заштиту запослених у Агенцији и физичких особа које са њима сарађују, као и за прикривање сигурносне природе сврхе саме операције;
Ф)оснивати и одржавати привремене организације ради прикупљања тајних података;
Г) распоређивати запослене да раде као тајни агенти у институцијама и тијелима у складу са чланом 67. став 2. овог закона.

(ц) Тајно прикупљање података за које је потребно судско овлаштење

Члан 77.

Праћење на мјестима које немају јавни карактер, праћење комуникација путем телекомуникацијских и других електорнских уређаја, као и претрес имовине без пристанка власника или особе која привремено заузима ту имовину, може се вршити само у случајевима за које је добивено претходно овлаштење од предсједника Суда Босне и Херцеговине или судије Суда Босне и Херцеговине којег је одредио предсједник Суда Босне и Херцеговине.
Уколико генерални директор има основане разлоге да сматра да су мјере праћења и претреса из овог дијела потребне Агенцији како би могла провести истрагу о пријетљи по сигурност Босне и Херцеговине, генерални директор упућује писмени захтјев судији за добијање одобрења за таква праћења и претресе.
Сви такви захтјеви морају садржати сљедеће:

1. Врсту коминикације за коју се предлаже употреба мјере прислушкивања, врсту информација, евиденција, докумената или ствари које су предложене за прикупљање, и средства која ће у ту сврху бити употребљена;
2. Име особе или особа које су предложене као предмет праћења или претреса;
3. Општи опис мјеста или мјеста која се предлажу за вршење праћења или претреса, уколико је могуће дати општи опис таквог мјеста.
4. Информација којом се образлаже оправданост примјене мјере праћења или претреса како би омогућила Агенци8ји да проведе истрагу о пријетњи по сигурност Босне и Херцеговине.
5. Изјава да се тражене информације не могу прикупити у потребном временском периодуни на један други начин.
6. Рок не дужи од 60 дана на који се тражи важење налога.
7. Информација о свим ранијим захтјевима који су поднесени у вези са особом или мјестом које је предмет праћења или претреса, датум када је захтјев поднесен, име судије коме је упућен и одлука судије о том захтјеву.
Судија доноси одлуку у року од 48 сати након подношења захтјева. Није могуће уложити жалбу против ове одлуке.
Грађанин Босне и Херцеговине који је био предмет праћења или прислушкивања треба, по окончању праћења или прислушкивања, бити обавијештен о предузетим мјерама најдуже у року од 30 дана по окончању поступка.
Приликом примјене мјера тајног праћења или претреса у складу са овим чланом, Агенција користи што ненаметљивије технике које су јој на располагању.

Члан 78.

Налог мора садржавати:

А) врсту комуникације која се намјерава прислушкивати, врсту информација, евиденција, докумената или ствари које се морају прикупити, те овлаштења која ће се примијенити у те сврхе,
Б) имена особе или особа за чије праћење је налог издат,
Ц) општи опис мјеста или мјеста на којима се налог треба извршити уколико се такав опис може дати, и
Д) рок важења налога.
Када то сматра одговарајућим, судија такођер може прописати одређене услове за извршење налога. Налог не може бити одобрен за период дужи од 60 дана. У оправданим случајевима, судија може продужити важност налога на додатне периоде од по 30 дана уколико је увјерен да је налог и даље потребан. Изузетно од одредаба члана 77. овог закона и претходног става овог члана, употребу ових мјера може одобрити генерални директор уз сагласност предсједавајућег, уколико би одгађање проузроковало непоправљиву штету по сигурност Босне и Херцеговине. Након што одобри употребу тих мјера, генерални директор мора одмах обавијестити судију, који предузима одговарајуће радње како би потврдио одобрење или обуставио прикупљање информација, у складу са овим законом.

Члан 79.

Тајно прикупљање података се одмах обуставља:

А) Када је остварен циљ који је постављен у налогу.
Б) Када се из њихове даље употребе не очекују додатни резултати.
Ц) Када је постављени рок за завршетак истекао без продужавања, или
Д) Када је тајно прикупљање података незаконито из било ког разлога.

Генерални директор осигурава да се подаци који су прикупљени на начин који није у складу са овим законом одмах униште. У таквим случајевима, генерални директор ће о томе обавијестити предсједавајућег и главног инспектора и покренути дисциплински поступак против оног који је поступио супротно закону.

Члан 80.

Судија је под обавезом чувања тајности информација до којих дође према члану 77. овог закона.

IX УПРАВЉАЊЕ ПОДАЦИМА

Члан 81.

Закон о заштити личних података Босне и Херцеговине се не примјењује на личне податке које прикупља и обрађује Агенција.

Члан 82.

Лични подаци који се прикупљају према овом закону морају:

А) бити похрањени у оправдану сврху према овом закону и не смије се користити на начин који је у супротности с том сврхом;
Б) бити ажурирани када је то потребно;
Ц) бити сачувани у облику који омогућава идентификацију предметних података не дуже него што је потребно ради сврхе у коју су подаци похрањени; и
Д) бити прослијеђени према принципу "потребно знати" и када је то утврђено овим законом.

Члан 83.

Забрањено је прикупљање информација о особама само на основу њиховог националног или расног поријекла, вјерских убјеђења, сексуалног понашања или политичких увјерења, чланства у одређеном покрету или организацији која није прописана законом.

Члан 84.

Ради заштите обавјештајних података о особама чији је идентитет утврђен или се може утврдити, а који се чувају у аутоматизираним датотекама, предузимају се одговарајуће сигурносне мјере како би се обавјештајни подаци заштитили од случајног или неовлаштеног уништавања, брисања, као и од неовлаштеног приступа, мијењања или дистрибуције.

Члан 85.

Агенција чува информације колико год је то потребно за обављање њених задатака. Агенција у редовним интервалима преиспитује да ли постоји потреба за даљњим похрањивањем с обзиром на тачност информација и оправданост даљег похрањивања. Поступак похрањивања и преиспитивања се утврђује прописом којег доноси генерални директор.

Члан 86.

Генерални директор Агенције је одговоран за успостављање и провођење ефикасног система класификације информација Агенције. Генерални директор доноси прописе којима се утврђују мјере за заштиту повјерљивих информација као и одговорности запослених у Агеницји у вези са заштитом повјерљивих информација.

Члан 87.

Информације које Агенција чува и које су означене као повјерљиве или тајне могу се открити само уз одобрење генералног директора Агенције. Генерални директор може замјенику генералног директора дати овлаштење за доношење одлуке у вези са појединим категоријама откривања. Ако је иформација означена као повјерљива зато што садржи личне податке, откривање се може одобрити само ако је изричито предвиђено законом или ако је испуњен један од сљедећих услова:

А) особа о којој се ради је дала сагласност за откривање,
Б) откривање је од виталног интереса за особу о којојсе ради, или
Ц) откривање је нужно због општег јавног интереса који спада у надлежност Агенције.

Члан 88.

У сваком захтјеву за откривање информација мора бити наведен орган ии особа која подноси захтјев, као и разлог тражења информација.
Откривање информација се не смије користити у сврхе које нису наведене у захтјеву за откривање информација.

Члан 89.

Евиденције, списи и архива Агенције не смију садржавати информације које не спадају у надлежност Агенције. Уколико Агенција дође у посјед таквих информација, исте без одлагања уништава.

Члан 90.

Генерални директор просљеђује информације у вези са озбиљним пријетњама по сигурност Босне и Херцеговине званичницима наведеним у члану 6. овог закона и другим надлежним тијелима и институцијама без непотребног одгађања.
Уколико Агенција добије информације у вези с незаконитим активностима које су извршене или за које постоји вјероватноћа да ће бити извршене, о тим информацијама обавјештава надлежно Тужилаштво, истражне органе и друга релевантна тијела.

Члан 91.

Агенција је дужна да обавијести грађанина, на његов писмени захтјев, да ли су покренуте мјере прикупљања података против њега и да ли Агенција води евиденцију која садржи његове личне податке и да му, на његов захтјев, ту документацију о прикупљеним подацима стави на увид. Та евиденција не смије садржавати информације о припадницима Агенције који су предузели мјере прикупљања података везаних за треће особе.
Агенција мора дати тражене информације, односно допустити увид у документе наведене у ставу 1. овог члана у року од 60 дана од дана примања захтјева. Агенција може бити ослобођена обевезе из става 1. овог члана уколико:
1. таква информација може угрозити обављање задатака Агенције;
2. таква информација може угрозити сигурност извора или друге особе.
У случајевима када генерални директор ослободи Агенцију од примјене одредби из става овог члана, он доноси одлуку у којој наводи разлоге утврђене у ставу 3. овог члана.
Генерални директор обавјештава главног инспектора о свим таквим одлукама, које се чувају у архиви Агенције.
Грађани се могу жалити на такву одлуку према Закону о слободи приступа инфорамацијама у Босни и Херцеговини.

X ФИНАНСИРАЊЕ АГЕНЦИЈЕ

Члан 92.

Средства која се осигуравају у буџету Босне и Херцеговине за потребе Агенције могу се користити за све сврхе у складу са прописима који утврђују јавне расходе, осим уколико није другачије прописано овим законом или прописима којег доноси Вијеће минстара.

Члан 93.

Планирање и подношење извјештаја о трошењу средстава додијељених Агенцији врши се на начин који штити обавјештајне операције, изворе, методе и оперативне мјере Агенције.

XI ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 94.

Агенција се оснива и почиње са радом 1. маја 2004. године.

Члан 95.

Вијеће министара, у договору са владама Федерације и Републике Српске, када је то одговарајуће, осигурава одговарајући простор за потребе Агенције, како за сједиште тако и за организационе јединице ван сједишта, на дан из претходног члана или прије тог датума.

Члан 96.

Цивилне обавјештајно-сигурносне службе, које су радиле у Босни и Херцеговини према законима Федерације Босне и Херцеговине и Републике Српске прије ступања овог закона се укидају од 01. маја 2004. године.

Члан 97.

Прва именовања генералног директора, замјеника генералног директора и главног инспректора се врше на период од двије године. Ове особе се могу кандидовати за поновно именовање на редовни мандат од четири године. На прва именовања појединаца набројаних из претходног става не примјењују се одредбе Закона о министарским, владиним и другим именовањима Босне и Херцеговине, члан 19. став 4. и 2. овог закона нити члан 25. став 1. овог закона.
Изузетно од одредаба члана 94. овог закона, у року од 10 дана ступања на снагу овог закона, предсједавајући ће са замјеницима предсједавајућег Вијећа министара и консултацијом с Предсједништвом БиХ и Сигурносно-обавјештајном комисијом, доставити имена кандидата за сваку од горе наведених функција Вијећу министара.
У року од 10 дана пријем имена ових кандидата, Вијеће министара доноси одлуку о њиховом именовању.

Члан 98.

Од 1. маја 2004. године, ставља се ван снаге Закон о Обавјештајно-сигурносној служби Републике Српске ("Службени гласник Републике Српске" бр. 21/98, 17/99) и Закон о Обавјештајно-сигурносној служби Федерације Босне и Херцеговине ("Службене новине Федерације Босне и Херцеговине" бр. 23/02).
У складу с чланом 12., 13. и 16. овог закона, до 31.03.2005. године, Извршни обавјештајни одбор обављат ће дужност предсједавајућег прописану чланом 10. овог закона.
Извршни обавјештајни одбор неће било колективно или сваки члан појединачно, давати инструкције или на било који начин усмјеравати генералног инспектора, генералног директора или било којег запосленог у Агенцији, осим оног што је предвиђено чланом 10. Извршни одбор усвојит ће специфична правила и процедуре за обављање својих надлежности из овог члана. Агенција може одлучити да од усвајања одговарајућих прописа утврђених овим законом примјењује раније важеће прописе о прикупљању обавјештајних информација у мјери у којој т прописи нису у супротности са овим законом. Ови прописи не могу се примјењивати дуже од шест мјесеци након оснивања Агенције.

Члан 99.

Од 1. маја 2004. године уапослени их ранијих обавјештајних служби постају запослени у Агенцији и на њих се примјењују одредбе их Поглавља 5 овог закона под називом "Особље Агенције". Одредбе члана 44. став 1. (а) или члан 55. овог закона не примјењују се на запослене све док генерални директро не донесе коначну одлуку о њиховом статусу и заснивању радног односа у Агенцији, након процеса провјере предвиђеног у члану 101. овог закона у року од 90. дана.
Запослени у Агенцији са вишом школском спремом, који су раније распоређивани на радно мјесто за које је потребна висока школска спрема, не могу остати на том мјесту дуже од двије године од оснивања Агенције.
Генерални директор, уз одобрење Вијећа министара, утврђује структуру плаћања отпремнине за запослене у Агенцији чији је радни однос у Агенцији престао према одлуци генералног директора донесеној након поступка провјере.
У смислу овог закона и због преласка запослених са нивоа Федерације и Републике Српске на државни ниво, запослени из ранијих обавјештајних служби не могу добити отпремнине до доношења коначне одлуке о њиховом статусу и заснивању радног односа у Агенцији након завршетка поступка провјере из члана 101. овог закона.
Након доношења коначне одлуке о статусу и заснивању радног односа у Агенцији, за све запослене ранијих обавјештајних служби, генерални директор ће оцијенити да ли структура запослених у Агенцији генерално одржава националну структуру становништва Босне и Херцеговине према посљедњем попису становништва, те о томе информише Вијеће министара, и ако то буде потребно, направити план који саджи постепене коректне мјере за побољшање заступљености појединих конститутивних народа и особа из реда Осталих унутар Агенције. У таквим случајевима генерални директор о томе ће обавијестити предсједавајућег Вијећа министара и Извршни обавјештајни одбор.

Члан 100.

У року од 60 дана именовања генералног директора и замјеника генералног директора, генерални директор припрема, у консултацијама са замјеником генералног директора, организациони план Агенције којим се утврђују мјере неопходне за испитивање услова овог закона, посебно у вези са организационм структуром Агенције, као и рационализацијом особља у сједишту и организационим јединицама Агенције.
Генерални директор, преко предсједавајућег, доставља План Вијећу министара на одобрење, а поступак одобравања извршит ће се у року од 30 дана од дана достављања Плана.
План се заснива на свеобухватној анализи средстава, техничких и кадровских ресурса потребних Агенцији за извршење дужности према овом закону.

Члан 101.

Предсједавајући, на приједлог генералног директроа, именује једну или више комисија за провјеру, од којих се свака састоји од четири запослена у Агенцији и једне особе из Обавјештајно-сигурносно-савјетодавне службе из члана 11. став 2 овог закона. Комисија(е) за провјеру има одговорност да утврди да ли запослени у Агенцији испуњавају услове за пријем у радни однос у Агенцију утврђене у Поглављу 5 овог закона, као и друге критерије које је утврдио генерални директр, а одобрило Вијеће министара. Прије оснивања Комисије за провјеру према претхидном ставу, генерални директор, замјеник генералног директора и главни инспектор врше провјеру чланова Комисије који су запослени у Агенцији како би утврдили да они испуњавају услове за пријем у радни однос у Агенцију утврђене у Поглављу 5 овог закона, као и друге критерије које је утврдио генерални директор, а одобрило Вијеће министара.

Члан 102.

Од 1.маја 2004. године, када генерални директор сматра да то одговара потребама Агенције, Агенција може директно да користи, контролира и на други начин располаже цјелокупном покретном и непокретном иновмином ранијих обавјештајних служби, правима и обавезама ранијих обавјештајних служби,као и предметима у законском власништву ранијих сигурносно-обавјештајних служби, укључујући архивску грађу, списе и друге документе.
У року од 60 дана од ступања на снагу овог закона, генерални директро организује попис комплетне покретне и непокретне имовине о облигационих права ранијих обавјештајних служби. У року од шест мјесеци генерални директор припрема план за пријенос права на Агенцију, када је то потребно у циљу осигурања ефикасног рада Агенције. Генерални директор доставља тај план Вијећу министара на одобрење, а поступак одобравања извршит ће се у року од 30 дана од дана достављања. Осим уколико није другачије предвиђено у горе наведеном плану, влада сваког ентитета је и даље одговорна за дугове, задуженња и остале обавезе своје раније обавјештајне службе. Владе ентитета неће тражити одштету од Босне и Херцеговине или Агенције у погледу таквих дугова, задуживања и других обавеза. У року од 60 дана након што Вијеће министара одобри план, генерални директор припрема нацрт оквирног споразума за пријем имовинских права ранијих сигурносно-обавјештајних служби, када то буде потребно, који ће закључити Вијеће министара и владе Федерације и Републике Српске. У прелазном периоду до закључивања горе наведеног оквирног споразума, правни статус те имовине може бити промијењен само писменим одобрењем Вијећа министара на приједлог генералног директора.

Члан 103.

Вијеће министара, на приједлог генералног директора, доноси сва додатна упутства или одлуке потребне да би се осигурало ефикасно провођење члана 102. овог закона и, на захтјев предсједавајућег, именује једног или више арбитара, када је потребно, у циљу рјешавања конкретних проблема.

Члан 104.

У периоду од ступања на снагу овог закона до 1.маја 2004. године, из државног буџета ће се осигурати одговарајућа средства којим би се генералном директору, замјенику генералног директора и главном инспектору, именованим према члану 97. овог закона, омогућило да обављају задатке везане за транзицију ранијих сигурносно-обавјештајних служби Федерације и Републике Српске.
Министар финансија и трезора засебно доставља приједлог буџета Агенције за 2004. године на усвајање како би се осигурало да приједлог буџета буде усвојен до 1. маја 2004. године. У складу са усвојеним буџетом Агенције, Федерација и Република Српска ће извршити трансфер средстава за рад Агенције.У случају да се годишњи буџет за институције Босне и Херцеговине за 2005. године не усвоји до 01. децембра 2004. године, министар финансија и трезора засебно доставља приједлог буџета Агенције на усвајање како би се осигурало да приједлог буџета буде усвојен до 1.јануара 2005. године. У складу са усвојеним буџетом Агенције, Федерација и Република Српска ће извршити трансфер средстава за рад Агенције.

Члан 105.

Поступак провођења сигурносне провјере, заштите повјерљивих података, као и процедура парламентарног надзора у цјелини бит ће регулисан посебним законима које је дужно припремити Вијеће министара и упутити у парламентарну процедуру у року од три мјесеца након успостављања Агенције.

Члан 106.

Правилник о унутрашњој организацији Агенције припремит ће се у року од 30 дана од дана именовања генералног директора и замјеника генералног директора и донијети 15 дана од дана његовог подношења Вијећу министара.
Сви други правилници и прописи утврђени овим законом донијет ће се у року од шест мјесеци након успостављања Агенције.

Члан 107.

Двије године послије ступања на снагу овог закона предсједавајући ће покренути истрагу која ће испитати интер алиа да ли су нарушена права било којег конститутивног народа у примјени обог закона.
Не касније од шест мјесеци од дана када је предсједавајући обавезан да покрене истрагу из става 1. овог члана, предсједавајући ће доставити на усвајање Вијећу министра извјештај о налазима истраге.
Извјештај ће укључивати интер алиа препоруке и мјере које би могле бити потребне. Вијећу министара ће усвојити извјештај о имплементацији овог закона из став 1. овог члана у складу са чланом 18. Закона о Вијећу министара БиХ.

Члан 108.

Овај закон објављује се у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине" и "Службеном гласнику Републике Српске".

Члан 109.

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине".

ПСС БиХ број 22/04
22.март 2004. године
Сарајево

 

Предсједавајући Представничког дома
Парламентарне скупштине БиХ
Др Никола Шпирић, с.р.
Предсједавајући Дома народа
Парламентарне скупштине БиХ
Мустафа Памук, с.р.

 

Повратак на почетак странице


Закон о заштити тајних података

Закон о странцима

Закон о кретању и боравку странаца и азилу

 

Организациона структура

Више на слиједећој страници